Internet - Pojam elektronske pošte, bezbednost na internetu i zaštita od neželjene pošte

Prvu elektronsku komunikaciju ostvario je Aleksandar Graham Bel 1876. godine

Slika 1 Aleksandar Graham Bel

Elektronska komunikacija predstavlja bilo koji vid razmene informacija pomoću računara.

Elektronska pošta, e-pošta, mejl, e-mail (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme ili pristupi serveru da je pročita.

Elektronska pošta je najčešće korišćeni vid komunikacjije.

Obaveštenje korisnicima o načinu komuniciranja e-mailom, možete preuzeti ovde.

S obzirom da je elektronska pošta najzastupljeniji vid komunikacije, njenim korišćenjem korisnin je izložen različitim opasnostima.

Neželjenja elektnonska pošta (eng. Spam) predstavlja elektronske poruke koje su kreirane za reklamiranje proizvoda za koje primalac nije izrazio interesovanje, uz davanje lažnih podataka, obaveštenja o temam na koje se nikada nisu predplatili, slanje nedoličnog sadržaja i slično.

Svaka poruka, koju niste zatražili, distribuira se masovno kvalifikuje se kao spam.

Pecanje (engl. phishing) u računarstvu predstavlja vrstu kriminalne aktivnosti, odnosno prevara, pomoću koje napadači dolaze do osetljivih informacija kao što su lozinke i detalji o kreditnim karticama.
Najčešće izvodi pomoću elektronske pošte ili sistema trenutnih poruka (engl. instant messages).

Farming (engl. pharming) je napad čiji je cilj preusmeravanje HTTP zahteva korisnika na lažirane i zlonamerne lokacije umesto na originalne. Kao što su kopije različitih web lokacija, predsavljene kao prave.

Osnovna pravila za zaštitu od neželjene pošte:                                         

-          Ne treba verovati porukama nepoznatog pošiljaoca, potrebno je provetiti njen sadržaj.

-          Nikada ne treba davati adresu svoje elektronske pošte, a predhodno ne proveriti identitet onogo, ko traži adresu.

-          U formularima koji se javaljaju na različititim sajtovima, ne treba ostavljati podatke, koji mogu biti zloupotrebljeni.

-          Posebno treba biti orezan prilikom davanja ličnih podataka. Nikada ih ne treba davati, a da se predhodno niste dogovorili sa roditeljima ili nastavnicima.

Zaštitu od neželjene pošte sprovodi se upotrebom program protiv spam-a, kao što su: GFI Software, SpamAssasin, SpamKiller, Panda i drugi.

Slika 2 Zlonamerni programi

Virusi (engl. viruses) su verovatno najpodmuklija vrsta od svog raspoloživog zlonamernog softvera. Virus je program ili kod koji se sam umnožava u drugim datotekama sa kojima dolazi u kontakt.

Česti efekti infekcije virusima su: brisanje važnih datoteka i/ili dovođenje sistema u stanje u kome ne može normalno da se koristi.

Trojanski konji (engl. Trojan horses) ili kraće, trojanci zlonamerni su programi koji se maskiraju i reklamiraju kao korisni programi kako bi se korisnici prevarili tj. naterali da te programe pokrenu (društveni inženjering na delu). To čine u pozadini i prikriveno.

Špijunski softver (engl. spyware) je neželjeni program instaliran na računaru bez znanja (ili odobrenja) korisnika koji prikuplja informacije o aktivnosti korisnika (na primer, softver koji se koristi i posećene Web stranice) lozinke i finansijske informacije.  

U špijunske programe mogu se ubrojiti i trojanski konji iz kategorije kradljivaca informacija

(na primer, keyloggeri).

Reklamni špijunski programi (engl. adware) ove informacije prikuplja i šalje kompanijama koje se bave posebnom vrstom marketinga zasnovanom na praćenju vaših navika pri pretraživanju Weba i na oglašavanju (engl. behavioural marketing).

Crvi (engl. worms) su samostalni (engl. stand-alone) programi koji se šire s jednog računara na drugi.

Uobičajene metode prenošenja na žrtvu su: upotreba elektronske pošte i Internet servisa (FTP, HTTP).

Crv eksploatiše ranjivost žrtve ili koristi metode prevare i obmanjivanja, poznate kao društveni inženjering (engl. social engineering), kako bi naterao korisnika da ga pokrene.

Logička bomba (engl. logical bomb) je zlonameran kod ugrađen u neki koristan program koji će se aktivirati kada se ispune odgovarajući uslovi na primer, u određeno vreme ili određenog datuma ukoliko na disku postoji određena datoteka ili ako se na sistem prijavi određeni korisnik.

Zaštitni zid (engl. Firewall) je hardver ili softver koji u sklopu računarske mreže može da ima mogućnost da spreči neželjeni prenos podatak akroz mrežu koji je zabranjen od strane sigurnosne politike na mreži.

Slika 3 Zaštitni zid

 Zaštita od neželjenih program: 

-          Obavezno napraviti plan akcije za slučaj da dođe do “zaraze”

-          Redovno pravljenje rezervnih kopija važnih podataka ili arhiviranje celog sistema

-          Instalirati i redovno ažurirati odgovarajući zaštitni softver (antivirus, antispyware itd.) - najpopularniji su Avast, AVG, Avira, Eset nod 32, Norton, Kaspersky, SUPERAntiSpyware drugi.

-          Pažljivo proveriti programe koje instalirate

-          Biti oprezan od koga uzimate medije nosioce podataka

-          Voditi računa o tome koje Web lokacije posećujete i šta sa njih preuzimate

-          Ne dozvoliti pokretanje sumnjivih programa

Literatura za dodatno proučavanje:

http://www.kliknibezbedno.rs/

http://sr.wikipedia.org/wiki/E-mail

http://www.informacija.rs/Clanci/Kompjuterski-virusi.html
http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows-vista/what-is-a-firewall

http://windows.microsoft.com/sr-latn-cs/windows-xp/help/networking/using-windows-firewall
http://bs.wikipedia.org/wiki/Antivirusni_program

http://www.superantispyware.com/